Održan jesenji seminar

Početak jesenje sezone u oblasti trgovine ličnom zaštitnom opremom obeležio je Albov jesenji seminar. Kvalitetna predavanja, korisni saveti i diskusije, uz sjajno druženje okupili su prethodne nedelje LZO distributere iz cele Srbije.

Produkt menadžeri su predstavljali tehničke karakteristike dveju grupa artikala – rukavica i obuće. Objašnjene su metode testiranja po evrposkim standardima i razlike u materijalima, načinima izrade i uticaj na performanse opreme. Najavili smo izmene u evropskim propisima, koje će stupiti na snagu i u Srbiji i objasnili šta to za nas znači i kako će uticati na zajednički rad na bezbednosti radnika.

Interaktivni karakter seminara uticao je na to da se zajedničkom diskusijom dođe do zaključaka koliko je namena same lične zaštitne opreme ključ u pronalasku i nuđenju adekvatne opreme i koliko nam je važna stručnost lica za bezbednost i zdravlje na radu.

U Albu naše zaposlene konstantno usavršavamo, ali ne možemo i ne želimo tu da se zaustavimo. Za nas su i naši distributeri važan deo cele priče o bezbednosti i bez njih ne bismo bili tržišni lider, kakav jesmo. Zato želimo da naši distributeri rastu i usavršavaju se zajedno sa nama.

Održana 14. konferencija „Zaštita na radu – put uspešnog poslovanja“

Savez za bezbednost i zaštitu na radu Srbije organizovao je u oktobru 2017. godine 14. Nacionalnu konferenciju sa međunarodnim učešćem „Zaštita na radu – put uspešnog poslovanja“ na Divčibarima. Podršku i sponzorstvo imali su od strane kompanije Albo, Fakulteta zaštite na radu u Nišu i Departmana za inžinjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Učesnici konferencije su bili istaknuti profesori i stručnjaci iz inžinjerskih oblasti, kao i predstavnici medicine rada, lica za bezbednost i zdravlje na radu i predstavnici inspektorata za rad, koji su doputovali kako iz svih delova Srbije, tako i iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Međunarodni koncept konferencije doprineo je kvalitetu diskusija i razmeni iskustava iz kojih su izvedeni konstruktivni zaključci i smernice za dalje napredovanje struke.

Važnost razmene informacija i iskustava između istraživača, teoretičara i ljudi koji se bave praksom je neprocenljiva u oblasti zaštite. U ovom trenutku neophodno je da se u ove tokove uključimo svi mi koji učestvujemo u procesu koji obezbeđuje zaštitu i bezbednost radnika. Od zakonodavstva, fakulteta, preko strukovnih udruženja, instituta, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, proizvođača i distributera lične zaštitne opreme, pa do krajnih korisnika, odnosno radnika.– navodi jedan od inžinjera zaštite na radu, posetilaca konferencije.

Albo na Pančevačkom maratonu

5.8.2017. održan je, sada već tradicionalni, 5. Pančevački maraton. Uprkos velikoj vrući, čak i u večernjim satima, 36 maratonaca i 64 polumaratonaca iz Srbije i sveta trčali su u Narodnoj bašti.

“Maratonci Pančeva” bili su organizatori čitavog sportskog događaja u Narodnoj Bašti, a podršku im je pored lokalnih partnera i medija pružila kompanija Albo, obezbedivši majice, prsluke i podršku za sve maratonce i organizatore.

Važnost ulaganja u sport i zdrave navike ljudi potpuno nam je jasna i želimo da budemo neko ko daje pozitivan primer i široj zajednici. Zato je politika Alba da podržava ovakve vrste lokalnih sportskih dešavanja, jer za nas rečenica U zdravom telu zdrav duh nije samo izreka već i deo poslovne politike i pravac razmišljanja i delanja u kom želimo da naši zaposleni, kao i zemlja u kojoj radimo ide.

Nekad i sad – HTZ i LZO

Mnogi korisnici zaštitnih odela, cipela, šlemova i ostale opreme su zbunjeni pri definisanju jer se koristi više naziva koji se odnose na tu opremu. Postoji nekoliko izraza (HTZ, LZS, LZO, bezbednosna oprema, zaštitna odeća, obuća itd.) koji se preklapaju i korisnicima nije sasvim jasno šta se odnosi na šta. Pre nego što krenemo u detalje i savete o izboru, biće dobro da razjasnimo osnovne pojmove.

Početak korišćenja lične zaštitne opreme

Radnici su zaštitu koristili, faktički, oduvek. Ljudi su neke oblike zaštite počeli da koriste ne od prvog, ali već od drugog momenta otkad je nastao i sam rad, dakle zaštitna oprema je kao ideja stara je koliko i rad, koliko i sam čovek.

Praistorija – Prikazi praistoriskih ljudi koji listovima i kožama obuhvataju naoštreno kamenje i drvo su najstariji oblici zaštite. Od tada do danas, kao i u svim oblastima napredovali smo i u oblasti konstruisanja lične zaštitne opreme.

Industrijska revolucija – Veliki bum i razvoj opreme kreće sa Prvom industrijskom revolucijom sredinom 18. veka. Tada su korišćeni dostupni prirodni materijali – kože životinja, pamučni materijali, staklo i metali.

Razvojem industrije razvijala se i zaštitna oprema za rad koja je u 20. veku postala približna onome što danas podrazumevamo pod zaštitom na radu.

 

 

HTZ oprema se kao izraz koristi od polovine XX veka do početka XXI veka da označi Higijensko-Tehničku Zaštitu. To je najširi pojam, koji se i danas često koristi, iako je prevaziđen. U poslednje  dve decenije došlo je do preciznije podele, usled razvoja industrija, potreba radnika, i tehnološko-ergonomskog napretka u izradi lične zaštitne opreme. Danas, za različite kategorije postoje različiti propisi i standardi (evropski i domaći). Uz to se promenila i perspektiva iz koje gledamo na bezbednost i ljudski faktor u procesu rada.

LZS je skraćenica za lična zaštitna sredstva i kao izraz se u pravilnicima i propisima koristio godinama, paralelno sa ustaljenim izrazom HTZ. Često je uz nju spominjana i  LZO, koja označava ličnu zaštitnu opremu. Konačno se usvaja jedinstveni izraz LZO u Pravilniku o ličnoj zaštitnoj opremi koji je pisan 2011. godine, usvojen krajem 2012. i na snazi od 2013. godine. Zato je, u zakonskom smislu, najadekvatnije koristiti naziv LIČNA ZAŠTITNA OPREMA – LZO, kada mislimo na radnu odeću, obuću, rukavice, opremu protiv pada, za glavu, slu, vid i opremu za zaštitu disajnih organa.

Po jednoj od klasifikacija lična zaštitna oprema se sada deli na:

  • Radnu i zaštitnu odeću
  • Radnu i zaštitnu obuću
  • Opremu za zaštitu ruku
  • Opremu za zaštitu disajnih organa
  • Opremu za zaštitu glave
  • Opremu za zaštitu lica i vida
  • Opremu za zaštitu sluha
  • Opremu za rad na visini

Pored lične zaštitne opreme postoji i oprema za bezbednost radnog prostora.

Nazadovanje od pračovekove svesti?

Paradoksalno je da se lična zaštitna oprema koristi već toliko dugo i da je i pračoveku bilo jasno da mu je potrebna, a da danas imamo situacije da radnici ginu i bivaju povređeni zbog nekorišćenja zaštitne opreme. Tehnologija projektovanja i izrade LZO napreduje svakoga dana, oprema je sada udobnija, prijatnija, laganija i sa visokim stepenom zaštite. Na nama je da iskoristimo savremena dostignuća i dokažemo da ljudska svest nije nazadovala napredovanjem tehnologije.

Albo na druženju Udruženja za distribuciju gasa

U junu 2017. godine Stručno udruženje za distribuciju prirodnog gasa održalo je po XX put svoje tradicionalne sportske igre na Staroj planini. Pored distributera prirodnog gasa druženju su prisustvovale i firme čija je delatnost usko povezana upravo sa ovom branšom.

Nakon 4 dana fer sportskih takmičenja u 12 različitih disciplina na svečanoj večeri proglašeni su najbolje plasirani i uručene su im bronzane, srebrne i zlatne medalje i pehari. A pobednici su dobili i posebne nagrade, koje je pripremila kompanija Albo. Predstavnici Alba su istakli koliko je važna uloga lične zaštitne opreme u oblasti distribucije gasa i obradovali su kolege prigodnim poklonima.

Ovakva druženja su od izuzetne važnosti zbog umrežavanja i razmene informacija među distributerima gasa, kao i kompanijama koje pružaju usluge u ovoj oblasti – izjavio je Milan Gavran, predsednik Udruženja i dodao – da je uloga bezbednosti i lične zaštite uvek prioritet kada se radi sa gasom.

KAKO ODABRATI RADNU ODEĆU

Kako da navedete radnike da nose zaštitna odela?

 Sledite ove savet i biće vam lako da procenite odela, da odaberete ali i da osigurate da ih radnici nose.

Radna odeća je ranije bila sinonim za jednolične radne kombinezone, to je bila odeća koja se izrađivala konfekcijski. Radna danas odeća ima mnogostruku ulogu – ulogu standardne odeće (obezbeđuje osnovnu prekrivenost tela), ulogu zaštite (od prljavštine, fizičkih, hemijskih i svih drugih rizika u radu), ali i estetsku i praktičnu ulogu.

Danas radnici od svoje odeće očekuju mnogo više. Radnici žele da izgledaju lepo dok rade, obraćaju pažnju na krojeve, udobnost, materijale, boje i izdržljivost svoje radne odeće. Pored toga mnoge fabrike, postrojenja i kompanije imaju svoje vizuelne identitete, koje žele da pretoče i u pojavu radnika. Sa druge strane radna mesta imaju i propisane određene standarde i nivoe zaštite koje odeća mora da ispuni. Pored standarda za radnu odeću, koja je najširi pojam, postoje i specifični standardi koji označavaju da je odeća zaštitna i da će štititi od rizika preciziranih u Aktu o proceni rizika na radnom mestu.

Kada birate radnu odeću treba uvek da imate na umu glavne komponente: gramažu, sastav, tkanje i boju. Više o specifičnim materijalima i tkanjima možete pročitati na našim sledećim blogovima.

Pored sastava postoje materijali različitog kvaliteta, a nije uvek lako zaključiti da li se radi o prvorazrednoj ili osrednjoj tkanini. Sledite ove savet i biće vam lako da procenite odela, ali i da ih kasnije pravilno održavate.

 

  • Materijal od kojeg je radno odelo mora biti ravnomerno tkano ili pleteno. Neujednačenosti je najlakše uočiti gledajući materijal prema svetlu. Obratite pažnju i na greške u tkanju. Tkanina mora biti čvrsta i ne bi se smela lako razvlačiti.
  • Odela u boji treba da budu ujednačeno obojena. Na pregibima ne sme biti izbledelih ili svetlijih delova. Tkanina ne sme biti ukoso razvučena. Pri prvom pranju proverite da li odeća pušta boju i sledeća pranja uskladite sa tim.
  • Nakon gužvanja i stiskanja nabori bi trebalo da se izravnjavaju sami od sebe (izuzetak su odela od 100% pamuka, kod kojih je upravo obrnuto – ako je u pitanju čist pamuk, ostaće poneki nabor).
  • Određene tkanine za koje se tvrdi da su rastegljive treba da proverite rastežući ih, a nakon toga one bi trebalo da se vrate u prvobitni oblik.
  • Održavajte odeću prema priloženom uputstvu. I uvek pogledajte ušivnu etiketu na odeći da proverite sastav, kako se odeća pere i pegla.

 

Kako se održava (radna i zaštitna) odeća

Prikazani simboli odnose se na pranje, peglanje i hemijsko čišćenje, na šta valja obratiti pažnju već pri odabiru materijala.

 

 

 

 

 

Brojevi na piktogramu vedra označava najvišu temperaturu vode pri pranju, a crta ispod vedra znači da se naročito pažljivo treba prati odelo. Osetljive tkanine se moraju ručno prati što je obeleženo crtežom ruke u vedru. Precrtano vedro znači da se tkanina ne sme prati.

Oznake za peglanje imaju piktogram pegle:

• blaga temperatura peglanja

•• umerena temperatura peglanja

••• visoka temperatura peglanja

Precrtana pegla znači da se odelo ne sme peglati.

 

 

Piktogrami za hemijsko čišćenje pokazuje kružnicu sa slovnim znakovima koji

označavaju sredstava za čišćenje.

 

Uvek imajte u vidu namenu radnog odela – ne postoji univerzalno najbolje odelo.

Pridržavajte se standarda koje akt o proceni rizika propisuje za radno mesto na kojem se odelo nosi.

 

ZAŠTO JE POSLODAVCIMA VAŽAN AKT O PROCENI RIZIKA I ČEMU ON U STVARI SLUŽI

ZAŠTO JE POSLODAVCIMA VAŽAN AKT O PROCENI RIZIKA

I ČEMU ON U STVARI SLUŽI

 

Svako treba da radi ono u čemu je najbolji, a briga o bezbednosti retko kom poslodavcu je omiljena tema. Da ne biste brinuli ili kasnije trpeli posledice nebrige na vreme se pobrinite da u Vašoj kompanije izradite Akt o proceni rizika.

Iz više razloga svakom poslodavcu cilj je potpuna bezbednost i zdravlje zaposlenih na radnom mestu. Ti razlozi su kako moralni i altruistični, tako i ekonomski i praktični. Primera radi u Australiji 4.1% BDPa  odlazi na lečenje povreda nastalih na radu (i bolovanja radnika u toku tih lečenja). Više o tome možete pročitati ovde. Prema svim statistikama cena preventivne zaštite je uvek niža u odnosu na troškove koji nastaju pri povredama.

Šta kaže zakon?

Zakon svakoj firmi nalaže izradu glavnog dokumenta koji reguliše bezbednost, odnosno procenjuje rizike, a to je Akt o proceni rizika.

Akt o proceni rizika mora imati svaka organizacija bez obzira na delatnost ili broj zaposlenih. On  definiše rizik i mere za njegovo otklanjanje ili svođenje na najmanju moguću meru. Izradom Akta, odnosno postupkom procene rizika, sagledava se celokupna organizacija rada – sirovine i materijali koji se koriste u radnim i tehnološkim procesima, sredstva i oprema za ličnu zaštitu, kao i drugi elementi koji mogu izazvati rizik od povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. Sa promenama u procesima rada ili promenom radnog prostora, menjaju se i rizici na radnim mestima, samim tim i Akt o proceni rizika podleže delimičnim ili potpunim izmenama.

Ko izrađuje Akt?

Akt izrađuje tim stručnjaka (nekad to može biti i jedno, a nekad je više lica) koje je poslodavac odredio prilikom donošenja odluke o pokretanju postupka procene rizika. Stručno lice koje učestvuje u izradi Akta može da bude i sam poslodavac, njegovi zaposleni, a postoji mogućnost i angažovanja pravnog lica sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, tzv. outsourcing.

Primenom različitih znanja tima stručnjaka dobija se kompletan dokument – Akt o proceni rizika koji kasnije služi kao uvid u stanje svih radnih mesta, odnosno opasnosti i štetnosti koje to radno mesto nosi sa sobom.

Vi, kao poslodavac angažovali ste lice za bezbednost, omogućili izradu Akta o proceni rizika, obezbedili sredstva za zaštitu, a Vaši zaposleni je ne koriste. I šta dalje?

 

Pri izboru lične zaštitne opreme prvo se gleda šta je propisano u Aktu o proceni rizika, pa tek onda možemo postaviti ostale zahteve poput udobnosti, estetike, dugotrajnosti, ekonomičnosti itd.

Ipak, neretko se dešava da zbog udobnosti ili izgleda radnici skidaju i uopšte izbegavaju da koriste LZO. Vi, kao poslodavac obezbedili ste lice za bezbednost, omogućili izdradu Akta o proceni rizika, obezbedili sredstva za zaštitu, a Vaši zaposleni je ne koriste. I šta dalje?

Ukoliko ste odgovorni poslodavac kome je stalo do zaposlenih morate obratiti pažnju i na ergonomiju proizvoda i prilagoditi opremu radnicima. Oslušnite i njihove potrebe i pokušajte da nađete kompromis.