Nekad i sad – HTZ i LZO

Mnogi korisnici zaštitnih odela, cipela, šlemova i ostale opreme su zbunjeni pri definisanju jer se koristi više naziva koji se odnose na tu opremu. Postoji nekoliko izraza (HTZ, LZS, LZO, bezbednosna oprema, zaštitna odeća, obuća itd.) koji se preklapaju i korisnicima nije sasvim jasno šta se odnosi na šta. Pre nego što krenemo u detalje i savete o izboru, biće dobro da razjasnimo osnovne pojmove.

Početak korišćenja lične zaštitne opreme

Radnici su zaštitu koristili, faktički, oduvek. Ljudi su neke oblike zaštite počeli da koriste ne od prvog, ali već od drugog momenta otkad je nastao i sam rad, dakle zaštitna oprema je kao ideja stara je koliko i rad, koliko i sam čovek.

Praistorija – Prikazi praistoriskih ljudi koji listovima i kožama obuhvataju naoštreno kamenje i drvo su najstariji oblici zaštite. Od tada do danas, kao i u svim oblastima napredovali smo i u oblasti konstruisanja lične zaštitne opreme.

Industrijska revolucija – Veliki bum i razvoj opreme kreće sa Prvom industrijskom revolucijom sredinom 18. veka. Tada su korišćeni dostupni prirodni materijali – kože životinja, pamučni materijali, staklo i metali.

Razvojem industrije razvijala se i zaštitna oprema za rad koja je u 20. veku postala približna onome što danas podrazumevamo pod zaštitom na radu.

 

 

HTZ oprema se kao izraz koristi od polovine XX veka do početka XXI veka da označi Higijensko-Tehničku Zaštitu. To je najširi pojam, koji se i danas često koristi, iako je prevaziđen. U poslednje  dve decenije došlo je do preciznije podele, usled razvoja industrija, potreba radnika, i tehnološko-ergonomskog napretka u izradi lične zaštitne opreme. Danas, za različite kategorije postoje različiti propisi i standardi (evropski i domaći). Uz to se promenila i perspektiva iz koje gledamo na bezbednost i ljudski faktor u procesu rada.

LZS je skraćenica za lična zaštitna sredstva i kao izraz se u pravilnicima i propisima koristio godinama, paralelno sa ustaljenim izrazom HTZ. Često je uz nju spominjana i  LZO, koja označava ličnu zaštitnu opremu. Konačno se usvaja jedinstveni izraz LZO u Pravilniku o ličnoj zaštitnoj opremi koji je pisan 2011. godine, usvojen krajem 2012. i na snazi od 2013. godine. Zato je, u zakonskom smislu, najadekvatnije koristiti naziv LIČNA ZAŠTITNA OPREMA – LZO, kada mislimo na radnu odeću, obuću, rukavice, opremu protiv pada, za glavu, slu, vid i opremu za zaštitu disajnih organa.

Po jednoj od klasifikacija lična zaštitna oprema se sada deli na:

  • Radnu i zaštitnu odeću
  • Radnu i zaštitnu obuću
  • Opremu za zaštitu ruku
  • Opremu za zaštitu disajnih organa
  • Opremu za zaštitu glave
  • Opremu za zaštitu lica i vida
  • Opremu za zaštitu sluha
  • Opremu za rad na visini

Pored lične zaštitne opreme postoji i oprema za bezbednost radnog prostora.

Nazadovanje od pračovekove svesti?

Paradoksalno je da se lična zaštitna oprema koristi već toliko dugo i da je i pračoveku bilo jasno da mu je potrebna, a da danas imamo situacije da radnici ginu i bivaju povređeni zbog nekorišćenja zaštitne opreme. Tehnologija projektovanja i izrade LZO napreduje svakoga dana, oprema je sada udobnija, prijatnija, laganija i sa visokim stepenom zaštite. Na nama je da iskoristimo savremena dostignuća i dokažemo da ljudska svest nije nazadovala napredovanjem tehnologije.