Odeća visoke vidljivosti danas, pre svega, asocira na radnu opremu i uopšte situacije u kojima je potrebno zaštiti se od povreda.
Međutim, istorijat nastanka ove vrste odeće je mnogo interesantniji nego što bismo pomislili i seže u 30-te godine prošlog veka. Sve je počelo upravo onde gde se i završilo – a to je zaštita od povreda na radu.
Za nastanak fluoroscentnih boja zaslužni su braća Robert i Joseph Switzer iz Kalifornije. Nakon što se Robert povredio na radu u jednoj fabrici, doktori su mu saopštili da mu je vid trajno oštećen i da će morati da ostane u tamnoj sobi sve dok se ne oporavi. Za to vreme Joseph je istraživao kako fluoroscentne hemikalije mogu da pojačaju svoje magične emisije i koristio ih je da zabavi brata koji se oporavljao u mraku. Joseph je fluoroscentne boje koristio i u svojim amaterskim mađioničarskim nastupima, te prodavao mađioničarske fluoroscentne komplete koji su svetleli u mraku. Dakle, prve visoko vidljive, fluoroscentne boje bile su vidljive samo u mraku.
Nedugo nakon toga, kada se Robert oporavio, braća su zajedno proizvela prvu fluoroscentnu boju vidljivu na dnevnoj svetlosti, koju su nazvali DayGlo, po kojoj je i njihova kompanija dobila krajnji naziv – DayGlo Color Corporation. Do 1940. fluoroscentne boje su koristili i za reklamne panoe i filmske postere, a Robert je čak ove boje isprobao i na venčanici svoje supruge, čime je u istoriju ušlo da je venčanica bila prvi odevni predmet visoke vidljivosti.
Tokom Drugog svetskog rata Američka vlada je uvidela prednosti ove tehnologije i koristila je fluoroscentne boje na uniformama vojnika, kako bi sprečila opasnost da ih greškom napadnu njihovi saborci. Takođe, veće površine materijala u bojama visoke vidljivosti korišćene su kako bi se sa zemlje slali signali pilotima aviona.
Prva upotreba odeće visoke vidljivosti u radu bila je 1964. godine u Škotskom ogranku Britanskih železnica. Fluoroscentne narandžaste jakne poznate kao „fire-flies“ koristili su radnici železnica u Glazgovu, a ubrzo i drugi radnici, kao i inženjeri i vozači lokomotiva na širem području Škotske. Od tada, pa nadalje upotreba ove vrste zaštitne odeće samo se povećavala.
Danas je upotreba odeće visoke vidljivosti (HV-high visibility) široko rasprostranjena i regulisana Direktivom Evropske Unije 89/686. Standard 20471 propisuje u kojim situacijama je neophodno nositi HV odeću, kao i tačne zahteve po pitanju boje, refleksije i minimalne visoko vidljive površine na zaštitnoj odeći. Osim u radu HV odeća neophodna je i u saobraćaju – za bicikliste i kao deo dodatne opreme u automobilu. Brojna istraživanja pokazala su neophodnost njene upotrebe u različitim situacijama.
U ALBO asortimanu možete pronaći najkvalitetniju odeću visoke vidljivosti iz nove KNOXFIELD kolekcije kompanije Červa. Ova kolekcija pruža radnicima sigurnost, udobnost i moderan dizajn, a poslodavcima mogućnost da radnike različitih pogona vizuleno odvoji, zadržavajući njihovu uniformisanost. Izgled ove savremene kolekcije visoko vidljive zaštitne odeće možete pogledati OVDE, a nakon ovog kratkog istorijata verujemo da će vam ova odeća biti još uočljivija.
