Vodootpornost ili vodoodbojnost, u čemu je razlika?
WRU – vodoodbojno gornjište
Vodoodbojnost se precizno naziva i vodoodbojno gornjište, a oznaka ovog svojstva je WRU ( water resistant upper). WRU (water resistant upper) oznaka podrazumeva da voda neće proći kroz materijal gornjišta cipele, ili će proći u nekim dozvoljenim granicama. Uzorak kože veličine 75x60 mm se ispituje dinamičkom metodom na aparatu koji kožu sabija i razvlači 7,5% u rezervoaru sa vodom tokom 60 minuta. Izmeri se masa kože pre ispitivanja, i posle 60 minuta, i računa se apsorpcija (upijanje) vode u procentima koje ne sme biti veće od 30%. Istovremeno u koži stoji komad standardnog frotira čija masa se takođe meri pre i posle ispitivanja. Ovaj frotir upija vodu koja prođe kroz kožu i meri se penetracija (probijanje) vode, koje ne sme biti veće od 0,2 gr. Cilj je dakle da se u realnim uslovima postigne vodoodbojnost – kada voda dospe na lice kože gornjišta, da što veći procenat sa njega sklizne, ili da koža u što manjoj meri upije ili propusti vodu. [caption id="attachment_306577" align="alignnone" width="500"]
POWER A E P FO WRU HRO SRC[/caption]
WR - vodootpornost
WR (water resistant) oznaka podrazumeva da voda neće proći ni kroz materijal gornjišta, ali ni kroz spoj između đona i gornjišta, i to zahvaljujući određenim membranama kojima se obavija cela unutrašnjost cipele, uključujući i taj spoj đona i gornjišta. Vodonepropusnost se ispituje metodom korita ili dinamičkom metodom (razlika je u tome da li osoba hoda po koritu u laboratoriji ili aparat simulira hod (vrši savijanje obuće u rezeorvaru sa vodom)). U metodi korita, prelazi se 100 dužina korita (koje je dužine 11 normalnih koraka) sa dubinom vode od 3cm, a u dinamičkoj metodi, simulira se ovaj prelazak tako da je nivo vode uvek 2 cm iznad ivice đona. Kod metode korita, i za radnu (EN ISO 20347) i za zaštitnu (EN ISO 20345) obuću, da bi se dobila oznaka WR, nakon pređenih 100 dužina korita ukupna vlažna površina u unutrašnjosti cipele ne sme biti veća od 3 cm². Dinamička metoda je nešto strožija za zaštitnu nego za radnu obuću - za radnu obuću (EN ISO 20347), mora proći minimum 15 minuta a da se u unutrašnjosti cipele ne pojavi ukupna vlažna površina veća od 3 cm², dok je to kod zaštitne obuće (EN ISO 20345) - minimum 80 minuta. [caption id="attachment_306567" align="alignnone" width="696"]
EVEREST O2 CI WR SRC[/caption]
Tehnologija koja omogućava vodoodbojnost i vodootpornost obuće
Kako bi radna i zaštitna obuća dobila oznaku WR ili WRU, koriste se različiti tehnološki procesi i inovativni materijali. 1. Tretiranje kože gornjišta specijalnim sredstvima na bazi voska i ulja, zahvaljujući kojima voda sklizne sa gornjišta i na taj način ne prodire u cipelu. 2. Hidrofobične membrane u untrašnjosti cipele. Često korištena membrana je Gore-tex® membrana na bazi poli-tetraflour-etilena (PTFE). Ovaj materijal koristila je NASA, mnogi sportski proizvođači, a danas je čest u industriji zaštitne obuće. GoreTex® se ugrađuje u obuću da bi se smanjilo znojenje i povećala otpornost na vetar i kišu. Gore-Tex® membrana omogućava koži da “diše” jer poseduje 1.400.000.000 pora na 1 cm2 membrane. Ove pore su tako sitne da čestice i voda ne mogu da prođu spolja u unutrašnjost obuće jer su 20.000 puta manje od kišne kapi, a istovremeno 700 puta veće od molekula vodene pare, pa vodena para može da izađe napolje i zato ne dolazi do znojenja. Iz tog izuzetnog svojstva proizlaze visokokvalitetne karakteristike obuće izrađene od GoreTex®-a. Tanka, lagana i otporna membrana može da izdrži temperature od -250°C do +260°C i najčešće se kombinuje sa kožom pri izradi radne obuće. 3.Brizganje kao način povezivanja gornjišta i đona u procesu proizvodnje. Lepljena obuća (spajanje gornjišta i đona nekom vrstom lepka) je najčešća u modnoj industriji. Na takvu obuću negativno utiče vlažnost i zato ona uvek nosi napomenu da je namenjena za suvo vreme. Brizganje, sa druge strane, podrazumeva sistem proizvodnje đona pri kom se ubrizgava tečni materijal u kalup i nakon hlađenja materijal se stvrdne i poprimi oblik kalupa. Pri tom procesu se stapaju gornjište i đon. u proizvodnji radne i zaštitne obuće uglavnom se koristi brizganje, koje doprinosi i boljoj zaštiti od prodora vode unutar cipele.
[:en]Kada je reč o radnoj i zaštitnoj obući, često se među svim svojstvima koja se navode u njihovim opsima sreću termini vodoodbojnot i vodootpornost. Zbog njihove sličnosti, moglo bi se pomisliti da ova dva termina imaju isto značenje, ali to nije slučaj.
Važno je znati razliku između vodoodbojnosti i vodootpornosti, jer od toga često zavisi pravilan izbor radne i izaštitne obuće za određeno radno mesto.
WRU – vodoodbojno gornjište
Vodoodbojnost se precizno naziva i vodoodbojno gornjište, a oznaka ovog svojstva je WRU ( water resistant upper). WRU (water resistant upper) oznaka podrazumeva da voda neće proći kroz materijal gornjišta cipele, ili će proći u nekim dozvoljenim granicama. Uzorak kože veličine 75x60 mm se ispituje dinamičkom metodom na aparatu koji kožu sabija i razvlači 7,5% u rezervoaru sa vodom tokom 60 minuta. Izmeri se masa kože pre ispitivanja, i posle 60 minuta, i računa se apsorpcija (upijanje) vode u procentima koje ne sme biti veće od 30%. Istovremeno u koži stoji komad standardnog frotira čija masa se takođe meri pre i posle ispitivanja. Ovaj frotir upija vodu koja prođe kroz kožu i meri se penetracija (probijanje) vode, koje ne sme biti veće od 0,2 gr. Cilj je dakle da se u realnim uslovima postigne vodoodbojnost – kada voda dospe na lice kože gornjišta, da što veći procenat sa njega sklizne, ili da koža u što manjoj meri upije ili propusti vodu. [caption id="attachment_306577" align="alignnone" width="500"]
POWER A E P FO WRU HRO SRC[/caption]
WR - vodootpornost
WR (water resistant) oznaka podrazumeva da voda neće proći ni kroz materijal gornjišta, ali ni kroz spoj između đona i gornjišta, i to zahvaljujući određenim membranama kojima se obavija cela unutrašnjost cipele, uključujući i taj spoj đona i gornjišta. Vodonepropusnost se ispituje metodom korita ili dinamičkom metodom (razlika je u tome da li osoba hoda po koritu u laboratoriji ili aparat simulira hod (vrši savijanje obuće u rezeorvaru sa vodom)). U metodi korita, prelazi se 100 dužina korita (koje je dužine 11 normalnih koraka) sa dubinom vode od 3cm, a u dinamičkoj metodi, simulira se ovaj prelazak tako da je nivo vode uvek 2 cm iznad ivice đona. Kod metode korita, i za radnu (EN ISO 20347) i za zaštitnu (EN ISO 20345) obuću, da bi se dobila oznaka WR, nakon pređenih 100 dužina korita ukupna vlažna površina u unutrašnjosti cipele ne sme biti veća od 3 cm². Dinamička metoda je nešto strožija za zaštitnu nego za radnu obuću - za radnu obuću (EN ISO 20347), mora proći minimum 15 minuta a da se u unutrašnjosti cipele ne pojavi ukupna vlažna površina veća od 3 cm², dok je to kod zaštitne obuće (EN ISO 20345) - minimum 80 minuta. [caption id="attachment_306567" align="alignnone" width="696"]
EVEREST O2 CI WR SRC[/caption]
Tehnologija koja omogućava vodoodbojnost i vodootpornost obuće
Kako bi radna i zaštitna obuća dobila oznaku WR ili WRU, koriste se različiti tehnološki procesi i inovativni materijali. 1. Tretiranje kože gornjišta spcijalnim sredstvima na bazi voska i ulja, zahvaljujući kojima voda sklizne sa gornjišta i na taj način ne prodire u cipelu. 2. Hidrofobične membrane u untrašnjosti cipele. Često korištena membrana je Gore-tex® membrana na bazi poli-tetraflour-etilena (PTFE). Ovaj materijal koristila je NASA, mnogi sportski proizvođači, a danas je čest u industriji zaštitne obuće. GoreTex® se ugrađuje u obuću da bi se smanjilo znojenje i povećala otpornost na vetar i kišu. Gore-Tex® membrana omogućava koži da “diše” jer poseduje 1.400.000.000 pora na 1 cm2 membrane. Ove pore su tako sitne da čestice i voda ne mogu da prođu spolja u unutrašnjost obuće jer su 20.000 puta manje od kišne kapi, a istovremeno 700 puta veće od molekula vodene pare, pa vodena para može da izađe napolje i zato ne dolazi do znojenja. Iz tog izuzetnog svojstva proizlaze visokokvalitetne karakteristike obuće izrađene od GoreTex®-a. Tanka, lagana i otporna membrana može da izdrži temperature od -250°C do +260°C i najčešće se kombinuje sa kožom pri izradi radne obuće. 3.Brizganje kao način povezivanja gornjišta i đona u procesu proizvodnje. Lepljena obuća (spajanje gornjišta i đona nekom vrstom lepka) je najčešća u modnoj industriji. Na takvu obuću negativno utiče vlažnost i zato ona uvek nosi napomenu da je namenjena za suvo vreme. Brizganje, sa druge strane, podrazumeva sistem proizvodnje đona pri kom se ubrizgava tečni materijal u kalup i nakon hlađenja materijal se stvrdne i poprimi oblik kalupa. Pri tom procesu se stapaju gornjište i đon. u proizvodnji radne i zaštitne obuće uglavnom se koristi brizganje, koje doprinosi i boljoj zaštiti od prodora vode unutar cipele.
[:]