U dinamičnom svetu građevinske industrije – bezbednost je najvažnija. Ipak, uprkos tehnološkom napretku i bezbednosnim standardima, nesreće i dalje preovlađuju, dok su povrede glave najbrojnije.
U ovom članku bavićemo se nesrećama na radnom mestu koje se dešavaju, kao i vrstama povreda glave i njihovim posledicama u stvarnom životu. Takođe, prikazaćemo i statistiku koja ističe nezamenjivu ulogu zaštitnih šlemova i lične zaštitne opreme (LZO).
Razumevanje povreda glave
Povreda glave je širok pojam koji opisuje širok spektar povreda koje se javljaju na lobanji, mozgu i ispod tkiva i krvnih sudova u glavi. Traumatska povreda mozga je termin koji se koristi za povrede mozga koje su uzrokovane nesrećama ili fizičkim udarcem.
Povreda glave može biti uzrokovana udarcem ili trzajima, ali i udarcem u telo koji uzrokuje da se glava i mozak brzo kreću napred-nazad. Traumatske povrede mozga se javljaju u spektru, a najčešće su blage povrede ili potres mozga. Udaranje glavom o vrata ormarića, prevrtanje ili povreda tokom bavljenja sportom može izazvati jedan od ovih blagih traumatskih povreda mozga. Najčešći tip traumatskih povreda mozga je potres mozga, koji čini do 75% svih slučajeva traumatskih povreda mozga. Ove povrede su mnogo češće nego što mislite; 50% traumatskih povreda mozga prođe nedijagnostikovano ili neotkriveno, dok 90% dijagnostikovanih ne uključuje gubitak svesti.
Iako možete doživeti bol i neke neurološke simptome od potresa mozga, rendgen glave možda neće pokazati nikakve nalaze poput krvarenja, modrica ili otoka. Ljudi sa blagim povredama glave ili potresom mozga obično se osećaju bolje u roku od nekoliko nedelja, a u nekim slučajevima i ranije. Međutim, umerene ili teške povrede glave će se pojaviti na skeniranju glave, obično na različite načine. Hematomi, posebno epiduralni ili subduralni hematomi, su jedan od načina na koji se traumatske povrede mozga može manifestovati. Umerene do teške povrede glave takođe mogu uključivati kontuzije, modrice moždanog tkiva ili krvarenja kada je prisutno aktivno krvarenje. Povrede glave takođe se mogu razviti od jednog stepena do drugog, zbog čega je važno tražiti medicinsku negu. Neki hematomi se mogu pojaviti nekoliko dana ili čak nedelja nakon povrede glave.
Iako se mogu preduzeti mere za procenu mogućih povreda glave, dijagnostifikovanje potresa mozga (naročito u nemedicinskim okruženjima) je notorno teško. Samo odgovarajući kvalifikovani medicinski stručnjaci mogu zvanično dijagnostikovati potres mozga; uvek treba pristupiti oprezno.
Uobičajene nesreće na poslu mogu biti udarci u stranu glave, padanje predmeta, okliznuće, saplitanje i slično. To mogu biti udari pod uglom, koji mogu stvoriti rotaciono kretanje. Ljudski mozak je neverovatan, ali osetljiv, posebno na rotaciono kretanje. Rotaciono kretanje je rezultat kosih udara u glavu. Skoro svi udari glavom mogu izazvati rotaciono kretanje, što može prouzrokovati opterećenje moždanog tkiva, što može dovesti do potresa mozga ili još ozbiljnijih povreda mozga. Ispušteni predmeti ili udari glavom o nešto, uključujući klizanje, saplitanje i padove, ne dešavaju se uvek u pravolinijskom kretanju; neki od ovih uticaja su kosi/ugaoni. U trenutku kada vam glava udari neki predmet ili udari o tlo pod uglom, može se naterati da se okreće u različitim stepenima, u zavisnosti od predmeta ili površine koji udara. Ako se generisani rotacioni pokret prenese na mozak, to može izazvati povredu moždanog tkiva ili krvnih sudova povezanih sa mozgom.
Mozak je osetljiviji na rotaciono nego na linearno kretanje jer je moždano tkivo mnogo slabije na smicanje nego na linearnu kompresiju. Kada se različiti delovi mozga pomeraju jedan u odnosu na drugi usled rotacionog kretanja, tkiva se mogu rastegnuti, što može izazvati potres mozga ili druge povrede mozga. Mozak, koji se sastoji uglavnom od vode i cerebrospinalna tečnost ispunjavaju veći deo lobanje. Kao što je pomenuto, voda je nestišljiva, tako da se mozak neće mnogo pomeriti od pravog udara. Međutim, većina udaraca pod uglom dovodi do rotacionog kretanja u glavu. Rotacioni pokreti ka glavi izazivaju rotaciju mozga unutar lobanje. Ovo uzrokuje relativno kretanje između lobanje i mozga, što može izazvati pucanje krvnih sudova, kao i naprezanje mozga i može izazvati TBI.
Posledice nesreće povrede glave u životu
Posledice nesreće na radu, posebno one koja dovodi do povrede glave, prevazilazi neposredne fizičke povrede.
Fizičko oštećenje: Teške povrede glave mogu dovesti do paralize, gubitka senzornih funkcija ili kognitivnih oštećenja. Posredna i blaga povreda glave može dovesti do dugotrajnog kognitivnog oštećenja. Ovo može značiti doživotno oslanjanje na medicinsku podršku i rehabilitaciju.
Mentalna i emocionalna trauma: Trauma zbog nesreće može dovesti do post traumatskog stresnog poremećaja (PTSP), depresije ili anksioznosti, što utiče na kvalitet života žrtve i sposobnost da se vrati na posao.
Studija o traumatskim povredama mozga na radu u građevinskoj industriji u Švedskoj i Nemačkoj analizirala je javne podatke o povredama glave do kojih je došlo u građevinskoj industriji iz sistema kompenzacije radnika u Švedskoj i Nemačkoj, 2014 – 2018. Studija se fokusira na nadoknadu radnika za povrede glave.
Utvrđeno je da traumatske povreda mozga čine 11–22% svih povreda glave i do 61% u teškim slučajevima. Utvrđena je incidenca od 13 (Švedska) i 117 (Nemačka) na 100.000 radnika sa punim radnim vremenom u poređenju sa 22–212 u severnoameričkim studijama. Ograničenje studija zasnovanih na zahtevima za nadoknadu radnika je da potcenjuju pravi teret povreda glave. Najčešći događaji koji su proizveli traumatske povreda mozga su nesreće prilikom pada u obe zemlje.
Studija naglašava da standardi za testiranje zaštitnih šlemova treba da procene zaštitu od traumatskih povreda mozga i preloma lobanje. Prema Izvršnom odboru za zdravlje i bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (HSE), građevinski radnici imaju veću verovatnoću da dožive potres mozga nego bilo koja druga vrsta radnika. Potresi mozga mogu izazvati dugotrajne probleme, kao što su gubitak pamćenja, poteškoće u koncentraciji i depresija. Ovi problemi mogu značajno uticati na živote radnika koji pate od njih.
Statistika o nezgodama na radnom mestu u građevinarstvu (traumatske povrede mozga)
Nesreće na radnom mestu u građevinskoj industriji mogu se desiti iz mnogo razloga, ali neki su češći od drugih. Svake godine se u Nemačkoj prijavi oko 60.000 nesreća na radu koje uključuju povrede glave. Od ovih incidenata, 1,5 na 1.000 rezultira smrtnim ishodom zbog težine zadobijenih povreda.
Studija Brolina i saradnika iz 2021. godine „Traumatske povrede mozga u vezi sa radom u građevinskoj industriji u Švedskoj i Nemačkoj“ navodi: „U nemačkoj građevinskoj industriji procenjeno je da je tokom 2014. godine prijavljeno 49.881 povreda glave na radu. 2018. od kojih je 10.800 (22%) bilo traumatske povreda mozga u vezi sa radom. Prijavljeno je 254 povrede glave koje su imale smrtni ishod, od kojih je 155 (61%) bilo traumatska povreda mozga. U istom periodu dodeljene su 1.362 nove penzije za povrede, od kojih se 545 (40%) odnosi na traumatske povreda mozga.
Podaci pokazuju da se oko 2.200 traumatske povreda mozga dešava godišnje u Nemačkoj i 45 u Švedskoj. U Švedskoj je 11% svih povreda glave na radu rezultiralo teškim traumatskim povredama glave, dok je u Nemačkoj 22–61% svih povreda glave na radu rezultiralo traumatske povrede mozga, sa većim odnosom povećanja težine. Učestalost traumatskih povreda mozga bila je niža u Švedskoj nego u Nemačkoj, međutim, događaji koji su doveli do povreda pokazali su mnoge slične trendove. Za obe zemlje, padovi sa visine bili su najčešći događaj koji je doveo do teške povrede glave. Dolazimo do zaključka o važnosti prevencije padova u građevinskoj industriji, kao i praćenje i upravljanje rizicima vezanim za rad na visinama (tj. analiza rizika, obuka i organizacioni aspekti), kao i upotreba zaštitne opreme za sprečavanje padova (tj. skele za penjanje i zaštitne ograde) i za ublažavanje povreda u slučaju pada (tj. lični sistemi za zaustavljanje pada i zaštitni šlemovi).“
Procene Međunarodne organizacije rada (ILO) godišnje pokazuju najmanje 60.000 fatalnih nesreća na gradilištima širom sveta, što znači da se jedna fatalna nesreća dogodi na svakih deset minuta. Svaka šesta nesreća sa smrtnim ishodom dogodi se na gradilištu, što ga čini jednim od najopasnijih radnih sektora.
Povrede glave su posebno zabrinjavajuće, jer su one odgovorne za većinu smrtonosnih povreda na radnom mestu. Često su rezultat padova sa visine, udarca predmeta koji padaju ili nezgoda koje uključuju teške mašine.
Važnost bezbednosti šlemova i odgovarajuće LZO
Prepoznajući rizike, odgovornost pada na poslodavce i zaposlene da daju prioritet bezbednosti šlemova i odgovarajućoj zaštitnoj opremi. Tradicionalni zaštitni šlemovi su razvijeni i testirani za ravne udarce, ali studije su pokazale da je mozak osetljiviji na rotaciono kretanje (udarci pod uglom) nego na linearno kretanje (ravni udarci). Rotacioni pokreti mogu biti opasni i dovesti do traumatskih povreda mozga (TBI). Kada je uključeno rotaciono kretanje, čak i udarci koji se mogu smatrati svetlom mogu izazvati potres mozga zbog osetljivosti mozga.
Nijedan od trenutnih testova za današnje standarde šlemova ne uzima u obzir uticaj rotacionog kretanja na glavu korisnika. Trenutno ne postoji rotaciono testiranje u okviru standarda za industrijske šlemove. Za sada, na tržištu postoji samo MIPS sistem zaštite od višesmernog udara, koji je testiran na rotacione udare i ovaj sistem je sada ugrađen samo za biciklističke i motociklističke šlemove, ali će u budućnosti naći primenu i kod industrijskih šlemova.
Razumevanje nijansi udaraca pod uglom i rotacionih povreda je ključno za razvoj efikasnih zaštitnih mera. Podvlači važnost zaštite od direktnih udara i obezbeđivanja da šlemovi i druga zaštitna oprema mogu da ublaže efekte rotacionog kretanja. Trebalo bi da radimo na tome da obezbedimo adekvatnu bezbednost celokupnog radnog mesta, kada radimo u opasnim područjima sa rizikom od udarca u glavu. Preduzimanje neophodnih mera predostrožnosti može pomoći da se smanji rizik od ozbiljnih povreda glave.
Uz proaktivan pristup bezbednosti (kao što je zamena vaše kacige na najnoviju tehnologiju), učestalost i stepen težine nesreća, posebno povreda glave, mogu biti smanjene. Za radnike na licu mesta, zaštitni šlem je više od samog dela radnog odela. Simbolizuje posvećenost industrije njihovom blagostanju, obećanje da se na kraju napornog radnog dana mogu bezbedno vratiti kući svojim najmilijima.
Celokupni asortiman zaštitne opreme glave, možete pronaći na našem sajtu albo.biz. Kompanija Albo već 32 godine vodi računa o bezbednosti korisnika na radu uz asortiman koji poseduje bogat izbor opreme, a naše kolege su uvek na raspolaganju za sve konsultacije i dodatne informacije.