Kada pomisle na najvažniji alat u radu, većina ljudi će se složiti da su to naše – ruke. Često toga nismo svesni, ali naše ruke su tokom dana veoma angažovane, i skoro većina poslova bez njih bi bila nemoguća ili veoma otežana. Povrede ruke mogu dovesti do trajnih ozleda poput gubitka pokreta, spretnosti i mogućnosti držanja i upravljanja predmetima do kraja života.
Zato nije važno samo nositi zaštitne rukavice, već nositi rukavice koje će nas zaštiti na pravi način. Dobra vest je da je tehnologija zaštitnih rukavica napredovala do tog nivoa da postoji adekvatna rukavice za svaku vrstu rizika u radu.
Koje su to opasnosti od kojih štite zaštitne rukavice?
1. Opasnosti od posekotina, uboda i ogrebotina. U mnogim poslovima ovo su uobičajene opasnosti. Zato rukavice koje su namenjene za poslove gde one postoje, moraju štiti od abrazivnih površina, drveta i metala, povreda prosecanjem i grebanjem, ali istovremeno moraju pružati visok nivo spretnosti pri radu. Tipični materijali za zaštitu od posekotina i prosecanja su koža, staklena vlakna, HPPE (polietilen visokih performansi), čvrsti pamučni kanvas, najlon, spandeks i drugi sintetički materijali. Ove rukavice protiv prosecanja su uglavnom močene u određenu vrstu materijala zavisno od predmeta sa kojima se rukuje, koji omogućava siguran stisak (lateks, nitril, poliuretan).
2. Hemijske i biološke opasnosti. Pri rukovanju sa hemikalijama i biološkim opasnostima, samo jedan dodir može prouzrokovati opekotine ili infekciju. Zato je potrebno da hemijske rukavice pružaju siguran zaštitni omotač oko ruke. Standardni materijali rukavica za zaštitu od hemikalija su nitril, neopren, PVC i drugi polimeri. U poslovima gde su prisutni višestruki rizici, može biti neophodno korišćenje kombinacije više različitih rukavica. Za izbor adekvatne hemijske rukavice važno je poznavati hemijski list supstanci sa kojima se dolazi u kontakt u radu.
3. Opasnost od udara. Ukoliko posao podrazumeva korišćenje čekića i podizanje teških predmeta, potrebno je koristiti rukavice koje štite od udaraca. Ove rukavice imaju specijalna ojačanja na delovima koji su najizloženiji udarcima – nadlanici , prstima, kao i delu između palca i kažiprsta. Ova ojačanja apsorbuju silu udara i šire je na veću površinu, čime se sam udarac ublažava.
4. Toplotni rizici. Opasnost od opekotina prisutna je u mnogim oblastima kao što su zavarivanje, proizvodnja stakla, petrohemijskoj industriji i proizvodnji prirodnog gasa. Zaštitne rukavice namenjene za ove rizike napravljene su od materijala koji deluje kao barijera između visokih temperatura i ruke. Zavisno od vrste toplote (suva, vlažna, termička, okolna) i drugih faktora u radu, za ovu vrstu rukavica koriste se materijali kao što su puna i špalt goveđa koža, aramid, aluminijum, a često su šivne kevlarskim koncem.
5. Ekstremno niske temperature. Ukoliko se rad vrši u veoma hladnom spoljnom okruženju ili u hladnjačama potrebna je termička barijera na rukama, kako bi se održala telesna temperatura. Važno je znati da je zaštita od ekstremne hladnoće jednako važna kao i zaštita od ekstremne toplote. Duže izlaganje niskim temperaturama može dovesti do trajnih oštećenja kože i mišićnog tkiva. Za ovu vrstu rukavica koriste se specijalne zimske postave kao što je 3M Thinsulate®.
6. Dugotrajne vibracije. Često izlaganje trajnim vibracijama može ozbiljno ošeteti nervne završetke, krvne sudove, prouzrokovati dugotrajnu bol u zglobovima i mišićima. Kako bi se ovi neželjeni efekti sprečili potrebno je koristiti antivibracione rukavice. Mnogi misle da su ove zaštitne rukavice neophodne samo pri rukovanju motornim testerama i pneumatskim bušilicama, koje stvaraju ekstremne vibracije. Međutim, antivibracione rukavice neophodne su i pri upotrebi običnih bušilica i brusilica, jer i kontinuirano izlaganje vibracijama koje one stvaraju može vremenom prouzrokovati pomenuta oboljenja.
Kako odabrati pravi tip zaštitnih rukavica?
Kao i kod ostalih kategorija lične zaštitne opreme, tako i u izboru rukavica vodeći kriterijum jeste Akt o proceni rizika, u kojem su definisani svi rizici i adekvatna zaštitna u odnosu na njih. Ipak, važno je da i radnici sami budu upoznati sa kriterijumima izbora adekvatnih zaštitnih rukavica.
1. Odvojite vreme da napravite tačan opis svog svakodnevnog rada.
2. Prepoznajte sve opasnosti sa kojima dolazite u kontakt, kao što su hemikalije, biološke opasnosti, ekstremne temperature, vatra, moguće posekotine i druge fizičke opasnosti.
3. Odredite nivo fleksibilnosti i osetljivosti na dodir, koji su vam potrebni za sigurno i efikasno obavljanje poslova. Na taj način ćete izabrati adekvatnu debljinu rukavice i materijal nanosa na močenim rukavicama.
4. Uzmite u obzir vrstu kontakta koju imate sa opasnostima u poslu – povremeni kontakt, prskane, kontinuirano uranjanje). Ovo će odrediti dužinu i debljinu rukavice, kao i to da li vam je potrebna rukavica sa ili bez postave.
5. Razmislite o svim postupcima dekontaminacije i čišćenja rukavica kojih je neophodno da se pridržavamo nakon rada. Da li se rukavice nakon upotrebe moraju očistiti i na koji način, takođe je jedan o važnih faktora u njihovoj upotrebi.
Zaključak
Ruke su naš najvažniji alat i potrebno je adekvatno ih zaštiti u svim poslovima u kojima su izložene riziku od povreda. Uvek je poželjno da se radnicima pruži edukuja o vrstama lične zaštitne opreme i neophodnosti njene primene. Na taj način smanjiće se izbegavanje upotrebe lične zaštitne opreme, ali i skrenuti pažnja radnika da daju svoj predlog za adekvatniju ili udobniju opremu ukoliko im postoijeća ne odgovara.