Tokom pandemije virusa COVID-19, maske su postale naša svakodnevnica, kao i uopšte priča o različitim sredstvima lične zaštite. Zaštita od virusa svakako podrazumeva posebne mere opreza, koje su nam svima dobro poznate. Međutim, sama zaštita disajnih organa već dugo predstavlja jednu od sfera zaštite na radu, čiju važnost je neophdno podići na znatno viši nivo od trenutnog. Oboljenja disajnih organa su izuzetno ozbiljna po zdravlje čoveka, nastaju postepeno, a izazivaju ih oku često nevidljivi uzročnici. Zato je važno upoznati se sa ovim rizicima i sredstvima njihove prevencije.
Jedan od najvećih zagađivača životne sredine jeste aerozagađenje. Bilo da potiče od veštačkih izvora (industrijski procesi, toplane, rafnerije itd.) ili od prirodnih kao što su bakterije, virusi, određene hemijske reakcije (transformisanje vodoniksulfda u sumpordioksid), ono sadrži hemijsku i fzičku promenu sastava vazduha koja prevazilazi mogućnost adaptacije čoveka. Usled toga, od izuzetne je važnosti primeniti adekvatnu zaštitu disajnih organa i izabrati najbolje sredstvo za zaštitu, pre svega u specifčnim radnim uslovima, ali i u svim drugim okolnostima prilikom kojih je došlo do aerozagađenja.
Sredstva za zaštitu disajnih organa mogu se podeliti na:
• sredstva pomoću kojih se fltrira vazduh u okruženju
• sredstva sa zasebnim dovodom vazduha
SREDSTVA ZA ZAŠTITU DISAJNIH ORGANA POMOĆU KOJIH SE FILTRIRA VAZDUH
U opseg sredstava koja služe za zaštitu disajnih organa, a pomoću kojih se filtrira vazduh, spadaju JEDNOKRATNE MASKE (RESPIRATORI), POLUMASKE i MASKE ZA CELO LICE. U odabiru najboljeg sredstva za zaštitu disajnih organa neophodno je biti obazriv u pogledu identifkacije kontaminacije.
Tip kontaminacija može biti:
• čestice prašine – nastaju lomom, razlaganjem čvrstih materijala; Za polumaske i maske za celo lice biraju se adekvatni flteri, a pomoć i vodič u tom procesu odabira je svakako sama klasifkacija filtera.
• gas – supstanca koja se na normalnoj temperaturi nalazi u gasovitom stanju, koje karakteriše neuređeno kretanje čestica, pa samim tim i brzo širenje supstance u prostoru;
• para – prati tečno agregatno stanje supstance, ujedno se u prostoru širi sporije od gasova;
• magla – nastaje kondenzacijom ili atmosferskim promenama, u čijem sastavu se obično nalazi više hemijskih jedinjenja;
Zaštita od čvrstih čestica (aerosola)
Prisutnost sitnih, štetnih čestica i aerosolova u radnom okruženju, za ljudsko oko najčešće gotovo nevidljivih, izuzetno loše utiče na zdravlje zaposlenih, a može dovesti i do najozbiljnijih oboljenja. U takvom okruženju, adekvatnu zaštitu mogu pružiti jednokratne maske, klasifkovane u rasponu od FFP1 do FFP3 tipa respiratora.
Tip jednokratne maske FFP (eng. Face Filtering Piece) kategorizovan je u tri razreda (stepena):
1. FFP1 – koncentracija čestica ne prelazi 4 x MDK
2. FFP2 – koncentracija čestica ne prelazi 10 x MDK
3. FFP3 – koncentracija čestica ne prelazi 30 x MDK
MDK – maksimalno dozvoljena koncentracija čestica u radnom okruženju.
Zaštita od štetnih gasova, pare i magle
Za polumaske i maske za celo lice biraju se adekvatni flteri, a pomoć i vodič u tom procesu odabira je svakako sama klasifkacija fltera označena slovima ABEKP, koja je predstavljena u tabeli.
Svi tipovi zaštite se mogu kombinovati međusobno, pa se tako dolazi do kombinovanih fltera, kao što je na primer ABEK2P3. Ukoliko je defnisana kontaminacija kao A i B tip, prilikom odabira fltera treba imati u vidu da je u tom slučaju dugotrajnija kombinacija AB tipa fltera u odnosu na ABEK tip (kombinacija koja se odnosi na sve vrste kontaminacije).
Razlika između maski sa izmenjivim flterima i jednokratnih maski tipa FFP sastoji se od načina primene kao i od radnih uslova okruženja. Ukoliko je neophodna zaštita od čvrstih čestica prilikom određenih radova, pri kojim nema nikakvih hemijskih isparenja i drugih tipova kontaminacije, idealnu zaštitu može pružiti FFP tip jednokratne maske. Ukoliko međutim situacija nalaže zaštitu od čvrstih čestica, a uporedo (ili naknadno) zaštitu od određenih hemikalija (usled pretakanja tečnosti ili drugih sličnih radnji), adekvatnu zaštitu može pružiti maska sa odgovarajućom kombinacijom fltera.
SREDSTVA SA ZASEBNIM DOVODOM VAZDUHA
U specifičnim situacijama nije moguća filtracija atmosferskog vazduha. Takve atmosferske prilike se stručno nazivaju “Trenutno opasne po zdravlje i život” (eng. IDHL).
IDHL atmosferska sredina je sredina koja može dovesti zaposlenog do smrtnog rizika, onesposobljenosti, onemogućavanja samospašavanja (što generalno znači da osoba samostalno pobegne iz kontaminiranog prostora), povrede, ili čak do pojave akutnih oboljenja usled sledećih razloga:
• Zapaljivi gas, para ili magla prevazilazi više od 10% od svoje najniže zapaljive granice (LFL)
• Koncentracija zapaljive prašine u vazduhu je ista ili prevazilazi svoju najnižu zapaljivu granicu (LFL)
• Atmosferska koncentracija kiseonika je ispod 19,5%.
Može nastati usled:
• Sagorevanja nastalog zbog vatre ili požara, korišćenja brenera ili prilikom lučnog zavarivanja
• Inertnih gasova, npr. kao što je azot
• Truljenja organskih materija koje konzumiraju kiseonik
• Rđanja metala koje konzumira kiseonik
• Atmosferska koncentracija toksičnih i ostalih supstanci opasnih po život, prevazilazi maksimalno dozvoljenu vrednost
• Bilo koje drugo atmosfersko stanje koje je trenutno opasno po zdravlje i život
U ovakvim situacijama, gde filtriranje atmosferskog vazduha nije moguće, potrebno je koristiti aparate sa zasebnim dovodom vazduha, nezavisnog od atmosferskih prilika koje nas okružuju.
Postoje dve glavne grupe aparata za ovu primenu:
• Nezavisni izolacioni aparati za disanje sa komprimovanim vazduhom
• Izolacioni aparat sa plućnim automatom i dovodom komprimovanog vazduha pomoću creva
